aùtistica

im. ž. G aùtisticē; mn. N aùtistice, G aùtistīcā žena koja boluje od autizma

aùtističin

prid. G aùtističina; ž. aùtističina, s. aùtističino koji pripada autistici

autìstičkī

prid. G autìstičkōg(a); ž. autìstičkā, s. autìstičkō koji se odnosi na autiste i autizam

autìzam

im. m. G autìzma med. povlačenje cjelokupnoga duševnog života u unutrašnji svijet u kojemu bolesnik živi bez doticaja s vanjskim svijetom i stvarnošću

àuto

im. m. G àuta; mn. N àuti, G ȁūtā razg. v. automobil

autobiògraf

im. m. G autobiògrafa; mn. N autobiògrafi, G autobiògrāfā osoba koja piše svoju biografiju

autobiogràfija

im. ž. G autobiogràfijē; mn. N autobiogràfije, G autobiogràfījā knjiž. 1. jd. književna vrsta koja obuhvaća djela u kojima autor opisuje vlastiti život 2. književno djelo koje pripada istoimenoj vrsti

autobiògrafkinja

im. ž. G autobiògrafkinjē; mn. N autobiògrafkinje, G autobiògrafkīnjā žena koja piše svoju biografiju

autobiògrafskī

prid. G autobiògrafskōg(a); ž. autobiògrafskā, s. autobiògrafskō koji se odnosi na autobiografe i autobiografiju [~ roman]

autóbus

im. m. G autóbusa; mn. N autóbusi, G autóbūsā cestovno motorno vozilo za prijevoz više putnika u javnome prometu [školski ~; gradski ~]

autóbusnī

prid. G autóbusnōg(a); ž. autóbusnā, s. autóbusnō koji se odnosi na autobuse [~ kolodvor]

autocèsta

im. ž. G autocèstē; mn. N autocèste, G autocéstā dvosmjerna cesta koja služi za brz automobilski promet i koja ima više trakova kojima se vozi u jednome smjeru; sin. (autoput)

autodìdakt

im. m. G autodìdakta; mn. N autodìdakti, G autodìdāktā osoba koja je sama stekla svoja znanja ili vještine, samouka osoba

autodìdaktica

im. ž. G autodìdakticē; mn. N autodìdaktice, G autodìdaktīcā žena koja je sama stekla svoja znanja ili vještine, samouka žena

autodìdaktičin

prid. G autodìdaktičina; ž. autodìdaktičina, s. autodìdaktičino koji pripada autodidaktici

autodìktāt

im. m. G autodiktáta; mn. N autodiktáti, G autodiktátā diktat koji tko piše kad je tekst naučio napamet

ȁutogēn

prid. G ȁutogēna; odr. ȁutogēnī, G ȁutogēnōg(a); ž. ȁutogēna, s. ȁutogēno koji nastaje sam od sebe, koji radi sam [autogeni trening; autogeno zavarivanje]

ȁutogram

im. m. G ȁutograma; mn. N ȁutogrami, G ȁutogrāmā vlastoručni potpis

autòhton

prid. G autòhtona; odr. autòhtonī, G autòhtonōg(a); ž. autòhtona, s. autòhtono 1. koji nema prethodnika, koji je prvi na kojemu području (o stanovništvu) 2. koji je sam izniknuo, koji nije posađen ili posijan i koji je tipičan za određeni prostor ili stanište [autohtono bilje]

autokèfālan

prid. G autokèfālna; odr. autokèfālnī, G autokèfālnōg(a); ž. autokèfālna, s. autokèfālno koji sam sobom upravlja [autokefalna crkva]

autòmāt

im. m. G automáta; mn. N automáti, G automátā tehn. uređaj koji radi samostalno prema unaprijed određenomu programu, bez izravnoga ljudskog sudjelovanja [~ za kavu; glazbeni ~]

automatizírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. automatìzīrām, 3. l. mn. automatizírajū, imp. automatìzīrāj, aor. automatizírah, imperf. automatìzīrāh, prid. r. automatizírao, prid. t. automatìzīrān 1. uvesti/uvoditi u proizvodnju automate koji obavljaju određene poslove umjesto čovjeka, primijeniti/primjenjivati automatsko upravljanje strojevima, uređajima i sl. [~ tvornicu] 2. pren. učiniti/činiti da što radi automatski, kao automat, da se što odvija automatski [~ provjeru podataka]

autòmatskī

prid. G autòmatskōg(a); ž. autòmatskā, s. autòmatskō 1. koji se obavlja, odvija ili stvara sam od sebe [automatska obradba podataka] 2. v. nesvjestan

automehàničār

im. m. G automehàničāra, V automehàničāru/automehàničāre; mn. N automehàničāri, G automehàničārā obrtnik koji popravlja automobile i druga motorna vozila

automehàničārev

prid. G automehàničāreva; ž. automehàničāreva, s. automehàničārevo koji pripada automehaničaru; sin. automehaničarov

automehàničārka

im. ž. G automehàničārkē, DL automehàničārki; mn. N automehàničārke, G automehàničārkā/automehàničārkī obrtnica koja popravlja automobile i druga motorna vozila

automehàničārov

prid. G automehàničārova; ž. automehàničārova, s. automehàničārovo usp. automehaničarev

automehàničārskī

prid. G automehàničārskōg(a); ž. automehàničārskā, s. automehàničārskō koji se odnosi na automehaničare [automehaničarska radionica]

automòbīl

im. m. G automobíla; mn. N automobíli, G automobílā cestovno motorno vozilo na četirima kotačima koje služi za prijevoz manjega broja ljudi [sportski ~]; sin. auto razg., kola razg.

automobìlist

im. m. G automobìlista, V automobìlistu; mn. N automobìlisti, G automobìlīstā osoba koja se bavi automobilizmom

automobìlistica

im. ž. G automòbilisticē; mn. N automobìlistice, G automobìlistīcā žena koja se bavi automobilizmom

automobìlističin

prid. G automobìlističina; ž. automobìlističina, s. automobìlističino koji pripada automobilistici, ženi koja se bavi automobilizmom

automobilìstičkī

prid. G automobilìstičkōg(a); ž. automobilìstičkā, s. automobilìstičkō koji se odnosi na automobiliste i automobilizam

automobilìzam

im. m. G automobilìzma sp. sportska grana koja uključuje različita brzinska natjecanja automobila

automòbīlskī

prid. G automòbīlskōg(a); ž. automòbīlskā, s. automòbīlskō koji se odnosi na automobile [automobilska guma]

autònoman

prid. G autònomna; odr. autònomnī, G autònomnōg(a); ž. autònomna, s. autònomno; komp. autonòmnijī v. neovisan, nezavisan

autonòmāš

im. m. G autonomáša, V ȁutonomāšu; mn. N autonomáši, G autonomášā 1. zagovornik autonomije 2. pov. pristaša autonomije Dalmacije u sklopu Austro-Ugarske, protivnik ujedinjenja Dalmacije i kontinentalne Hrvatske; sin. (talijanaš)

autonomàšica

im. ž. G autonomàšicē; mn. N autonomàšice, G autonomàšīcā 1. žena pristaša autonomije 2. pov. zagovarateljica autonomije Dalmacije u sklopu Austro-Ugarske, protivnica ujedinjenja Dalmacije i kontinentalne Hrvatske; sin. (talijanašica)

autonomàšičin

prid. G autonomàšičina; ž. autonomàšičina, s. autonomàšičino 1. koji pripada autonomašici, ženi pristaši autonomije 2. pov. koji pripada autonomašici, ženi pristaši autonomije Dalmacije u sklopu Austro-Ugarske, protivnici ujedinjenja Dalmacije i Hrvatske; sin. (talijanašičin)

autonòmāškī

prid. G autonòmāškōg(a); ž. autonòmāškā, s. autonòmāškō koji se odnosi na autonomaše [autonomaške stranke]

autonòmija

im. ž. G autonòmijē; mn. N autonòmije, G autonòmījā 1. pol. oblik organizacije uprave, pravo nekoga područja, zajednice, organizacije ili manjine da samostalno upravlja svojim poslovima [politička ~; kulturna ~] 2. v. neovisnost, nezavisnost

autònomnōst

im. ž. G autònomnosti, I autònomnošću/autònomnosti v. neovisnost, nezavisnost

autopòrtrēt

im. m. G autoportréta; mn. N autoportréti, G autoportrétā lik. prikaz vlastitoga lika na crtežu, slici, reljefu ili skulpturi

àutopūt

im. m. G autopúta; mn. N autopútovi, G autopútōvā v. autocesta

àutor

im. m. G àutora, V àutore; mn. N àutori, G ȁutōrā osoba koja stvara znanstvena, likovna, književna, filmska, glazbena ili kakva druga djela umjetničke ili kulturne vrijednosti

àutorica

im. ž. G àutoricē; mn. N àutorice, G àutorīcā žena koja stvara znanstvena, likovna, književna, filmska, glazbena ili kakva druga djela

àutoričin

prid. G àutoričina; ž. àutoričina, s. àutoričino koji pripada autorici

autorìtēt

im. m. G autoritéta, V ȁutoritētu; mn. N autoritéti, G autoritétā 1. jd. nadmoć temeljem koje se može nametnuti poslušnost, poštovanje, povjerenje 2. pren. osoba koja ima velik ugled

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga